Razmisljanja
Islamski Informativni Portal

 
Bismillahir-Rahmanir-Rahim
"Politika" o Muslimanima: ISLAM, BOSNA, SLOVENI
ISLAM, BOSNA, SLOVENI
Evropska izgubljena bitka

Po mišljenju profesora Predraga Matvejevića koje iznosi u madridskom "El paisu", Evropa nije na vreme zaštitila slovenske muslimane koji su bili umereni, nenasilni, laični, već je prepustila da pomoć stigne iz islamskih zemalja u vidu džamija


Sve je više intelektualaca u svetu koji su se pobunili protiv otvorene ili prikrivene teze o superiornosti zapadne civilizacije o čemu se govori posle terorističkog napada 11. septembra. S tim u vezi ugledni madridski " El pais" u rubrici Gledišta objavio je i tekst Predraga Matvejevića koji je španskoj javnosti predstavljen kao profesor književnosti na univerzitetu u Rimu, hrvatskog porekla koji je emigrirao iz Jugoslavije 1991. godine.

Teza doktora Matvejevića u eseju pod naslovom "Slovenski muslimani u Bosni" jeste da je "Evropa u Bosni izgubila odlučujuću bitku" jer nije iskoristila činjenicu da su "bosanski muslimani u velikoj većini bili umereni, nenasilni, i mnogo laičniji od drugih". Oni su , po mišljenju Matvejevića , s obzirom na to da žive u srcu evropskog kontinenta, sa kojim dele iste vrednosti, zasluživali bolju i blagovremeniju zaštitu.

On čitaoce upoznaje sa svojim rodnim gradom, Mostarom, i sa činjenicom da su njegovi prijatelji muslimani govorili istim jezikom kao i Hrvati i Srbi.

"...Nikada nisam čuo naše muslimane da govore o sunitima, šiitima a još manje o vahabitima. Oni su jednostavno bili Sloveni muslimanskog porekla..". To je verovatno i bio razlog zbog koga smo se svi iznenadili kada je pedesetih godina nastao pokret "Mlada Bosna", piše Matvejević, a još više kada je sedamdesete Alija Izetbegović, budući bosanski predsednik, sa nekolicinom svojih prijatelja napisao Islamsku deklaraciju, koja ga je koštala godina zatvora. U njoj je bio i program koji je delovao koliko nerealan toliko beznačajan. Upućenoj muslimanima tadašnje Jugoslavije "koji znaju kome pripadaju i u svom srcu jasno osećaju na čijoj su strani" u Deklaraciji se ukazuje na "superiornost islama nad bilo kojim drugim sistemom ili bilo kojim drugim skupom ideja".

U traganju za izgubljenim vremenom , Predrag Matvejević se seća svojih razgovora sa nekim muslimanskim piscima među kojima pominje i Mešu Selimovića, "srpskog muslimana, kako se sam predstavljao i osećao", autora "Derviša i smrti", "jednog od najznačajnijih dela jugoslovenske literature, prevedenog na mnoge svetske jezike".

Dok je Sarajevo bilo pod opsadom, Matvejević se na zgarištu Narodne biblioteke, sećao svojih susreta sa muslimanskim piscima. Zaljubljen u nekadašnju Jugoslaviju, kao dete iz mešovitog braka, Matvejević je bio vrlo strog, kako kaže, prema onima koje je video kao njene razarače. Zbog toga nije shvatio tu "egzistencijalnu nelagodnost" koju su muslimani osećali. Nije mogao ni da pretpostavi da oni osećaju neku vrstu krize identiteta, a još manje da ih u tome razume ili podrži.

Da li je bio neophodan jedan krvavi i nemilosrdni rat, pita se Matvejević da bi se ova nelagodnost bosanskih muslimana osetila i prepoznala.

Matvejević zatim iznosi podatke o muslimanskim žrtvama u poslednjem ratu, o opsadi Sarajeva, o streljanju sedam hiljada građana Srebrenice od strane "ekstremista predvođenih Karadžićem i Mladićem", o "hrvatskim ekstremistima koji su izgradili koncentracione logore blizu Mostara.Tolika mržnja i gnev bili su neočekivani i za "nas koji smo mislili da znamo sve o našoj zemlji". Po Matvejeviću, broj mudžahedina, dobrovoljaca, koji su došli iz arapskog sveta bio je mnogo manji nego što je to pokušala da prikaže "srpska i hrvatska propaganda". Neki od njih, možda su imali veze sa Bin Ladenom, koji je tada bio u savezničkom frontu sa SAD protiv Rusa.

Ali, Matvejević podseća da rane Bosne i Hercegovine još krvare. One nisu zarasle. Bosna je danas, prema mišljenju ovog poznatog pisca i profesora, zavisna od pomoći iz inostranstva, i ona je u stvari samo jedna regija podeljena na tri dela, razjedinjena trima religijama. Nalazi se u jednoj slepoj ulici, iz koje sama ne može da izađe, dok pomoć, od koje zavisi, ne stiže uvek onima kojima je najpotrebnija. Samo su, tvrdi Matvejević, sve džamije obnovljene, a nove su izgrađene na najprestižnijim mestima. Laicizam, oslabljen ratom sa "slovenskom braćom", pokušava da se sa svim ovim izbori.

Greška je Evrope , zaključak je ovog eseja Predraga Matvejevića, što nije značajnije poduprla Bosnu, već je dozvolila da se ona osloni na pomoć islamskih zemalja.
Ovakve greške se u istoriji jako skupo plaćaju.

Z. Šuvaković

Preneseno:Politika-Beograd

Preporuka teksta
06.12.2003.
Verzija za print

( nazad )

Mailing lista

upis
ispis adrese

Pretraga

date rubrike


 
Svi sadržaji izneseni na stranicama islam.co.ba nose pravo autorstva portala ili navedenih autora te Vas molimo da ih poštujete pri citiranju
(C) 800X600+ IE 6.0